Vakcinacija pasa i mačaka

Imunoprofilaksa zaraznih bolesti zasniva se na razvoju, odnosno jačanju nespecifičnog imunološkog odgovora u cilju zaštite životinja od zaraznih bolesti. Zaštita životinja posledica je stvaranja specifičnih antitela i razvoja specifičnog ćelijskog imuniteta, koji nastaju nakon uvođenja antigena u telo. Program vakcinacije štenaca i mačića zavisi od nekoliko faktora kao što su vakcinalni status kuje / mačke, starost životinje u vreme imunoprofilaksije, način držanja životinje, tj. izlaganje patogenu u prirodi.

Preporučuje se da se štenad i mačići stariji od 6 nedelja vakcinišu. Naime, štenad i mačići nakon rođenja stiču pasivni imunitet od majke, odnosno majčina antitela dobijaju kroz placentu (kod pasa i mačaka samo 5-10% jer je placenta nepropusna za većinu antitela) i kolostrum i mleko. Optimalno vreme za vakcinaciju je kada se većina majčinih antitela razgradi i imunski sistem štenad postane sposoban da na odgovarajući način reaguje na antimikrobne antigene.

Vakcinacija pasa

Najčešći protokol vakcinacije uključuje prvu vakcinaciju u dobi od 6-8 nedelja sa dve revakcinacije u razmaku od tri nedelje kako bi se razvio adekvatan imunitet protiv sledećih bolesti: štenad, parvovirus, infektivni hepatitis, leptospiroza i pasje respiratorne infekcije (pasji adenovirus i paraininvirusni virus). paša). Pored vakcinacije protiv ovih bolesti, preporučuje se da se štenad vakcinišu protiv infekcije virusom Corona (uzročnika dijareje) što je ranije moguće u dobi od 9 nedelja. Takođe, nije preporučljivo istovremeno vakcinisati štenad i odrasle pse vakcinom protiv zaraznih bolesti i protiv zaraze virusom Corona, jer će na taj način telo biti izloženo previše antigena i neće adekvatno reagovati i stvarati antitela na ove bolesti. Preporučuje se da se lovačke rase pasa vakcinišu svakih 6 meseci vakcinom protiv različitih sojeva protiv leptospiroze. Vakcinacija protiv zaraznih bolesti je poželjna jednom godišnje. U Hrvatskoj zakon propisuje vakcinaciju protiv bjesnoće i mikročipiranje svih pasa starijih od 3 mjeseca. Po zakonu morate svake godine ponoviti vakcinaciju protiv besnila. Pored vakcinacije protiv besnila, vrši se i dehelmintizacija (tretman protiv unutrašnjih parazita – oblika i trakavica).

Vakcinacija mačaka

Mačići se mogu vakcinisati najranije u dobi od 9 nedelja. Najčešći protokol vakcinacije uključuje prvu vakcinaciju u dobi od 9 (12) nedelja sa ponovnom vakcinacijom u tri nedelje da bi pomogao mačiću da razvije adekvatan imunitet protiv sledećih bolesti: mačja panleukopenija, rinotraheitis (herpesvirus-1) i infekcija kalicivirusom. Pored vakcinacije protiv ovih bolesti, preporučuje se da se mačići vakcinišu protiv mačje leukemije najranije u dobi od 9 nedelja sa revakcinacijom za 3 nedelje. Mačke koje imaju mogućnost slobodnog kretanja, odnosno izlaska u divljinu, posebno su podložne zarazi ovim virusom, jer se infekcija prenosi međusobnim ugrizima, ogrebotinama, jedenjem iz istih kontejnera itd. Zaražene mačke prenose bolest na svoje potomstvo. Zbog svega navedenog, preporučuje se testiranje mačića na prisustvo ove bolesti pre sprovođenja primarne vakcinacije. Vakcinacija protiv zaraznih bolesti treba vršiti jednom godišnje. U Hrvatskoj vakcinacija mačaka protiv bjesnoće nije obavezna, ali zbog veće izloženosti uzročniku i slabije sposobnosti vlasnika da kontrolišu svoje kretanje, preporučuje se. Mačići se mogu vakcinisati protiv besnila najranije sa tri meseca starosti.

Vakcinacija protiv besnila treba vršiti jednom godišnje.